Milosh
Test
Ne, ne. Ti misliš na post kojim se smanjuje unos kalorija, ja ne pričam o tome.
Klasične dijete koje se baziraju na smanjenju unosa kalorija privremeno djeluju na gubitak kila ali uvijek imaju taj ''bounce'' efekat gdje se kilaža vrati nakon prestanka dijete. To je zato što se u tijelu pri smanjenom unosu kalorija usporava metabolizam, a prestankom dijete metabolizam se ponovo ubrzava, što povlači i povećan unos kalorija, a zbog načina ishrane kile se vraćaju. Smatra se da se nakon takve dijete poveća potreba za kalorijama (ubrzava se metabolizam) jer tijelo pamti taj period gladovanja i priprema se, iščekuje novi period bez hrane.
Taj ''povremeni post'' ili intermittent fasting (IF) nije dijeta u klasičnom smislu već je više vremenski režim ishrane. Bitno je kada se jede, a ne šta se jede. Naravno da je donekle bitno šta se jede, ako se smanji unos šećera i ugljikohidrata, benefit će biti brži i veći.
Za razliku od dijeta, kod IF-a se bazni metabolizam zapravo ubrzava, te tijelo troši više energije. Sve što je potrebno je da se vremenski ograniči period kad se jede. Obično ljudi to rade u režimu 16/8 (16 sati u komadu se ne jede, a onda u periodu od preostalih 8 sati se jede). To u praksi znači izbacivanje ili večere ili doručka. Npr. ručaš u 16h i onda ništa ne jedeš i ne piješ do 8 ujutro. Od 8 ujutro do 16h možeš da imaš jedan, dva ili tri obroka, koliko želiš. Za tih 8 sati možeš pojesti koliko inače pojedeš u toku dana, ili manje, po želji. U toku tih 16 sati dok ne jedeš, ne smiješ unositi ni hranu ni pića koja sadrže energiju (šećer ili masti). Možeš piti vodu, čaj bez šećera tj. meda i kafu bez šećera. Voće i voćni sokovi takođe sadrže energiju pa ih ne treba uzimati.
E vidiš, u tome i jeste kvaka. Ne treba baš zbog načina na koji metabolizam funkcioniše. Poenta svega je u insulinu. Kada se manje-više konstantno hranimo (ne pravimo veće pauze u uzimanju hrane), insulin se manje-više konstantno luči. To dovodi do smanjenja osjetljivosti insulinskih receptora na masnim ćelijama i one počinju da sve manje i manje skladište glukozu iz krvi u obliku masti. Tako nastaje ta insulinska rezistencija, vjerovatno ste čuli za nju, to je danas nažalost masovna pojava. Ovo je pojednostavljen opis kako nastaje dijabetes dipa II. Ins. rezistencija je prvi korak u njegovom nastajanju. Ali, kada se hrana ne unosi određeno vrijeme, nivo insulina u krvi pada na osnovni nivo (eng. basal insulin level) i ćelije se oporavljaju od inslulinske rezistencije. Dobra stvar je što se insulinska rezistencija može potpuno riješiti, kao i dijabetes tipa II samo ishranom. Uzimanjem insulina se ne može riješiti.Zašto ne jednostavno paziti što se jede svakih 6-8 sati, tj. hraniti se?
S druge strane, kada određen broj sati ne unosimo hranu, potrošimo rezerve glukoze koja je uskladištena u jetri (u obliku glikogena btw), i kada se pojavi potreba za dodatnom energijom, tijelo se prirodno okreće svom drugom primarnom izvoru energije, a to su masti. Počinje proces razgradnje masnih ćelija, masti se pretvaraju u ketone koji se u ćelijama koriste kao gorivo. Ti ketoni su inače puno efikasnije gorivo od glukoze.
Naše tijelo ima dva primarna izvora energije, glukozu i masti. Glukoza je brzo gorivo - ugljeni hidrati uneseni kroz hranu (najviše šećer, skrob (brašno)) se pretvaraju u glukozu i cirkulišu u krvi odakle se direktno troše u ćelijama. Višak glukoze se skladišti primarno u jetri (ona može daleko naveću količinu da primi, ostali organi malo) u obliku pomenutog glikogena. Kada se unesu ugljeni hidrati, počinje da se luči insulin koji je poput izbacivača, on izbacuje višak glukoze iz krvi i ubacuje je u masne ćelije. Drugi primarni izvor energije su masti, koje se kao što sam gore spomenuo iz masnih ćelija pretvaraju u ketone, i koriste za energiju. Skoro cijelo naše tijelo može raditi na osnovu masti, jedini izuzetak je mozak, koji radi isključivo na glukozu. Ako su zalihe glukoze potpuno potrošene (npr. usljed dugog posta kad se danima baš ništa ne jede), pokreće se tzv. glukoneogeneza, proces u kojem tijelo razgrađuje proteine i od njih pravi glukozu. Međutim, kod IF-a, pa čak i kod postova od par dana (par dana se ništa ne jede), taj gubitak proteina nema uticaja na mišićnu masu.
To je ukratko o osnovnom metabolizmu glukoze i masti, i objašnjenje zašto se mršavi usljed IF-a. Meni je lično logično da tijelo tako funkcioniše, zato što čovjek u svojoj prirodnoj sredini i tokom hiljada godina evolucije nije imao stabilne izvore hrane već je hranjenje bilo nepravilno, sa vjerovatno čestim periodima bez hrane (lov+sakupljanje plodova). Zato tijelo koristi ono što ima dostupno, glukozu kada je ima dovoljno, eventualni višak glukoze skladišti za poslije (u obliku masti), a kad nema glukoze koristi masti. Problem je naša moderna ishrana i proizvodnja jer živimo u izobilju i stalno nam je sve dostupno.
